Анксиозност и осећај несигурности су природни одговори на промене и непознанице. Међутим, када те емоције постану хроничне, могу утицати на свакодневно функционисање. Срећом, постоје практични начини како се носити са тим унутрашњим осећајима.
Први корак је препознавање анксиозности. То могу бити убрзан рад срца, плитко дисање, знојење, негативне мисли или немир. Уместо да потискујемо те сензације, боље је да их прихватимо и разумемо — то је природна реакција тела на перципирану опасност.
Технике засадања у садашњем тренутку, као што су фокус на дисање, описивање онога што видимо и осећамо у простору, или чак лагано стискање и опуштање шаке, могу вратити осећај контроле.
Важно је и преиспитати своје мисли. Да ли су оне реалне? Да ли заиста знамо шта ће се десити? Анксиозност се често храни претпоставкама и „шта ако“ сценаријима. Вежбањем рационалног мишљења и свесним преусмеравањем пажње, можемо смањити њен утицај.
Физичка активност, правилна исхрана и довољно сна такође играју велику улогу у регулисању анксиозности.
Анксиозност не мора да води наш живот. Уз стрпљење, праксу и подршку, могуће је створити унутрашњи простор стабилности и мира.